Osobine temperamenta

Spirited-child-teamwork_kids002

Osobine temperamenta (prema S.Chess and A.Thomas):

1. Nivo aktivnosti– neka deca su izuzetno aktivna i većinu vremena žele da trče, skaču ili se pentraju. Skoro nikada ne miruju, čak ni za vreme obroka. Čini se da su uvek u pokretu. Druga deca su manje aktivna, više vole mirne aktivnosti, recimo da duže vreme gledaju knjige ili slažu slagalicu. Nivo aktivnosti ostale dece je negde između.

2. Ritmičnost/redovnost– neka deca imaju predvidljiv ritam. Ogladne u pravilnim razmacima, bude se, zaspu i idu u kupatilo otprilike u isto vreme svakog dana. Druga deca imaju promenljiv ritam. Može se desiti da jedan dan jako ogladne oko podneva, a da sledećeg dana u podne uopšte ne budu gladna. Možda se u ponedeljak probude vrlo rano, ali u utorak spavaju do kasno. Većina deca ima ritam koji spada tu negde između.

3. Inicijalna reakcija KA/OD-reagovanje na nove situacije- neka deca se slobodno upuštaju u nove situacije. Smeše se nepoznatim osobama, prilaze novim grupama dece i pridružuju im se u igri, lako uspostavljaju nova prijateljstva, vole da probaju novu hranu i uživaju u odlasku na nova mesta. Druga deca izbegavaju nove situacije. Distanciraju se od nepoznatih osoba, treba im dosta vremena da se priključe novim grupama, pljuju novu hranu ili izbegavaju da idu na nova mesta. Reakcije većine dece na nove situacije su negde između.

4. Prilagodljivost-adaptibilnost– neka deca se brzo prilagode na novu rutinu, mesta, ljude i hranu. Potreban im je samo dan ili dva da se priviknu na novi raspored, život u novoj kući ili pohađanje novog vrtića. Druga deca se opet sporije prilagođavaju. Može se desiti da im trebaju meseci da se sprijatelje sa decom u novom komšiluku, da počnu da se osećaju opušteno u novom vrtiću ili da se “uhodaju“ u novi raspored. Prilagodljivost većine dece nalazi se negde između.

5. Čulna osetljivost– neka deca su osetljivija na stimuluse iz okoline od druge dece. Neka deca se tako bude iz sna svaki put kada se vrata otvore, neka se žale na majicu koja ih stalno žulja ili etiketu koja ih grebe, trećoj jako smetaju visoki tonovi, vika, buka. Sa druge strane, ima dece koja izgrebu kolena ili udare glavu a da nijednog trenutka ne zastanu. Prag osetljivosti većine dece je negde između.

6. Kvalitet raspoloženja– neka deca su uglavnom raspoložena, reaguju na život sa uživanjem, prihvatanjem i osmehom na licu. Ima takođe i dece koja stalno plaču “tek onako“, pronalaze greške i razlog da se mršte u svojoj okolini stalno. Na svet gledaju “uvek sa tamne strane“. Ti mali mrštavci ne odgovaraju ni vama, ni na vaše veštine vaspitanja. Kvalitet raspoloženja većine dece varira iz situacije u situaciju.

7. Perceptivnost pažnje- nekoj deci je lako odvratiti pažnju. Svoju pažnju prebacuju sa jedne stvari na drugu, zavisno od toga šta vide ili čuju u tom trenutku. Potrebno im je dosta vremena da izvrše svoje zadatke, jer se njihova pažnja stalno rasplinjuje u različitim smerovima. Međutim, kada su tužna ili razočarana lako je preusmeriti njihovu pažnju na nešto drugo i promeniti im raspoloženje. Drugu decu nije tako lako omesti. Mogu sedeti i čitati duže vreme. A kada su gladni ili tužni, nije im lako odvratiti pažnju na nešto drugo. Podložnost odvraćanju pažnje većine dece je negde između.

8. Upornost/lako odustajanje- neka deca su veoma uporna i istrajavaju u suočavanju sa izazovnim zadatkom dok ga ne izvrše. Pred očima imaju zadati cilj i istrajaće na tome dok cilj ne postignu. Ne odustaju kada se suoče sa neuspehom. Ali ih nije lako ubediti da prestanu da rade stvari koje žele da rade. Druga deca su manje uporna. Ako padnu, prestaju da se penju. Ako ne uspeju brzo da sastave slagalicu, uskoro gube interes. Tu decu je lako ubediti da prestanu da rade stvari koje ne želimo da rade. Nivo istrajnosti većine dece spada negde između.

9. Intenzitet emocionalne reakcije- neka deca veoma burno reaguju na događaje i situacije. Ako imaju problema da sastave slagalicu, vrištaće i bacaće delove. Iskazuju intenzivno ljutnju i tugu, ali isto tako izražavaju i snažno osećaj sreće. Glasno plaču kada su tužna, a smeju se od sveg srca kada su vesela. Uvek znate kako se osećaju. Neka deca, sa druge strane, imaju prigušene reakcije. Kada u sebi osećaju tugu, tiho plaču ili je ne pokazuju. Kada su srećna, mirno se smeše. Teško je prepoznati kako se osećaju. Intenzitet reakcije većine dece negde je između.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s